Juče sam skuvala šerpu kompota od jabuka. Onaj trenutak kad pomisliš: Ove jabuke će početi da trule... i izvučeš se na najbezbolniji način, gurneš ih u šerpu, iskomadane i kažeš sebi da ćeš ih sigurno pojesti u narednih par dana i spasiti.
Od danas ne jedemo hleb. Svega mi, jela sam sarme bez 'leba, valjda to nešto govori.
Ljudi u prevozu su nervozni, netrpeljivi, nezainteresovani. Deluju kao da im je život prošao u tom istom autobusu a oni i dalje usnulo razmišljaju o svom životu koji se dešava dok čekaju sledeću stanicu. Njihovi pogledi mi sve više stvaraju osećaj mučnine i gađenja. Način na koji bulje... više mi nije ni jasno. Ipak sam se odselila iz Loznice, ili bar mislim da jesam. Provincija u velikom.
Sinoć sam nacrtala mini kolekciju. Kapsula kolekciju, tačnije, bar bi bila da je realizovana dobro. Ne mogu svi delovi da se kombinuju međusobno, mada.... uvek ima onih koji sparuju do ludila. Fuj, mada mogu da se vadim na to-.. Ne.
Zanimljivo je, prošlo je godinu dana, treba podsetiti sebe s vremena na vreme zašto radiš to što radiš. U ponedeljak je prvi dan škole. Hohhoh, pardon, prvi dan nove studentske godine ili šta god. Zapravo ćemo početi da šijemo. U glavi mi je samo da ću proštepati prste.
Želim da kuvam više, spremam svašta, shvatila sam da mi je to skroz interesantno, zaista je umetnost. Gledala sam 24kitchen na kratko juče i lika koji je napravio čokoladni kolač sa krvlju. Neću biti baš tako ekscentrična ali prženice sa malo ljutog ajvara preko i origanom, pa još malo propržiti, to može. Jučerašnje otkriće. Ali nema više, hleba bez. Hleb je zlo, pekare još veće. Zato bojkotujemo. Svi raspoloženi mogu da se priključe. Jedini cilj je osećati se bolje.
Joga. Svaki dan. Čak je i Dragan rekao da će da počne, da znate ako neki sneg, nešto, to smo mi.
p.s. Šaljem ljubav Jančici i Tijani koje su mi ulepšale ovaj dan.
Od danas ne jedemo hleb. Svega mi, jela sam sarme bez 'leba, valjda to nešto govori.
Ljudi u prevozu su nervozni, netrpeljivi, nezainteresovani. Deluju kao da im je život prošao u tom istom autobusu a oni i dalje usnulo razmišljaju o svom životu koji se dešava dok čekaju sledeću stanicu. Njihovi pogledi mi sve više stvaraju osećaj mučnine i gađenja. Način na koji bulje... više mi nije ni jasno. Ipak sam se odselila iz Loznice, ili bar mislim da jesam. Provincija u velikom.
Sinoć sam nacrtala mini kolekciju. Kapsula kolekciju, tačnije, bar bi bila da je realizovana dobro. Ne mogu svi delovi da se kombinuju međusobno, mada.... uvek ima onih koji sparuju do ludila. Fuj, mada mogu da se vadim na to-.. Ne.
Zanimljivo je, prošlo je godinu dana, treba podsetiti sebe s vremena na vreme zašto radiš to što radiš. U ponedeljak je prvi dan škole. Hohhoh, pardon, prvi dan nove studentske godine ili šta god. Zapravo ćemo početi da šijemo. U glavi mi je samo da ću proštepati prste.
Želim da kuvam više, spremam svašta, shvatila sam da mi je to skroz interesantno, zaista je umetnost. Gledala sam 24kitchen na kratko juče i lika koji je napravio čokoladni kolač sa krvlju. Neću biti baš tako ekscentrična ali prženice sa malo ljutog ajvara preko i origanom, pa još malo propržiti, to može. Jučerašnje otkriće. Ali nema više, hleba bez. Hleb je zlo, pekare još veće. Zato bojkotujemo. Svi raspoloženi mogu da se priključe. Jedini cilj je osećati se bolje.
Joga. Svaki dan. Čak je i Dragan rekao da će da počne, da znate ako neki sneg, nešto, to smo mi.
p.s. Šaljem ljubav Jančici i Tijani koje su mi ulepšale ovaj dan.
Нема коментара:
Постави коментар