Došli su i ti dani-dani slobode. Juče sam ceo dan lepila kolaže po zidu, natenane, samo jer mogu. Sinoć sam crtala za drugi zid.. i dobila ideju za seriju radova koji bi bili povezani međusobno.. Za sada imam samo jedan započet rad. Osnovna ideja su crteži pomalo apstraktnih likova, kombinovana tehnika, i malo veći format. Razmišljala sam o tome šta bih stavila na svoj zid, tako je počelo.
Želim da počnem da pravim još jedan srap book, možda ne sad, ali u nekom trenutku da, kolaži su mi jedna od novijih ljubavi. Lepljenje, cepanje, natapanje, stapanje, guljenje, crtanje, škrabanje, dodavanje svakakvog smeća, bukvalno... topljenje stiropora- u tome je lepota njihovog stvaranja.
Sad želim samo da obložim zidove u stanu, leptirići su izlepljeni svuda, ne mogu više da ih gledam. Sam stan po sebi je sladak, leptirići su zlo. I ne mogu da se odlepe.
Upravo sam videla da je preminuo onaj lik sa otvorenim ranama na nozi, koji je prosio po busevima. Čak sam čula da je sam sebi pravio rane, ko će ga znati. Kako god, nije izdržao na kraju. Huh..
Dragan je slobodan sutra. Sinoć smo se dogovorili da nećemo piti više radnim danima, samo vikend i slobodni dani. Dragan skuplja pare za MIDI a ja za jednu tablicu za crtanje. To je neki plan, uvek je pitanje koliko će potrajati i da li će se desiti, ali pokušavamo. I dalje stojimo pri onom "novom početku" u novom stanu. Napredovati, rasti i postati bolja verzija sebe, odnosno nas. I dalje verujemo u to. Kako bi drukčije?
Želim da počnem da pravim još jedan srap book, možda ne sad, ali u nekom trenutku da, kolaži su mi jedna od novijih ljubavi. Lepljenje, cepanje, natapanje, stapanje, guljenje, crtanje, škrabanje, dodavanje svakakvog smeća, bukvalno... topljenje stiropora- u tome je lepota njihovog stvaranja.
Sad želim samo da obložim zidove u stanu, leptirići su izlepljeni svuda, ne mogu više da ih gledam. Sam stan po sebi je sladak, leptirići su zlo. I ne mogu da se odlepe.
Upravo sam videla da je preminuo onaj lik sa otvorenim ranama na nozi, koji je prosio po busevima. Čak sam čula da je sam sebi pravio rane, ko će ga znati. Kako god, nije izdržao na kraju. Huh..
Dragan je slobodan sutra. Sinoć smo se dogovorili da nećemo piti više radnim danima, samo vikend i slobodni dani. Dragan skuplja pare za MIDI a ja za jednu tablicu za crtanje. To je neki plan, uvek je pitanje koliko će potrajati i da li će se desiti, ali pokušavamo. I dalje stojimo pri onom "novom početku" u novom stanu. Napredovati, rasti i postati bolja verzija sebe, odnosno nas. I dalje verujemo u to. Kako bi drukčije?
Нема коментара:
Постави коментар