Beo papir je sve sto imam zapravo. Osnova stvaranja, najveca inspiracija, u isto vreme i najveca frustracija. Gledas ga, gleda i on tebe, i tako se gledate dok ga ne dotaknes nechim. Pochetak je najtezi, ali ni prevazilazenje istog ne resava stvar, nastavljas da se muchis i boris sa tom belinom, pazivsi da je ne ugusis, to je mozda i najgore. Zavisi sta radis u stvari, ali papir mora da dise. Ima i on svoje Ja.
Gledala sam svoje stare kolaze i pozelela da nestanu, mada mi se neki i dalje svidjaju, ali uglavnom vidim greske, nepravilnosti svakakve, gusenje o kom sam govorila gore i jos svasta nesto sto bi trebalo ispraviti. Ali ipak ne, ne treba bacati, cepati, paliti, osim ako nije zarad pretakanja u drugo delo. Kako drugachije da vidis kako si se i da li si se promenio, napredovao, u necemu mozda i nazadovao?
Sigurna sam da ne znam nista o papiru. Nisam ni svesna kakve vrste sve postoje, od chega ga sve prave i na koji nachin mozes da utiches na njega, oblikujes ga i ko zna ssta jos. Samo sam zagrebala povrsinu.
Generalno, tek sam zagrebala povrsinu. Ipak, za ovih nepunih godinu dana sam vise grebala nego prethodnih pet. Rezultat toga je delimicno ispiranje mozda, promena percepcije definitivno. Odredjena doza gadjenja prema onome sto sam ranije uzdizala i otvaranje novih vidika. Zahvalna sam svemu i svima koji su uticali na to, prija upijati druge i drugo. Hajde da malo gledamo tudjim vidom, mozda vam se i svidi. Ne mislim gubljenje sebe, vec na sirenje beonjaca daleko u podsvest.. Nema smisla, znam da nema, ali neka, uchinite nesto van sebe, prijace. Saljem krila svim rastrkanim stvaraocima dragim. Nedostajete, ali tu ste, nemojte da mislite da ne razmisljam o vama. Uzivajte i smejte se do suza, volim vas takve.
Gledala sam svoje stare kolaze i pozelela da nestanu, mada mi se neki i dalje svidjaju, ali uglavnom vidim greske, nepravilnosti svakakve, gusenje o kom sam govorila gore i jos svasta nesto sto bi trebalo ispraviti. Ali ipak ne, ne treba bacati, cepati, paliti, osim ako nije zarad pretakanja u drugo delo. Kako drugachije da vidis kako si se i da li si se promenio, napredovao, u necemu mozda i nazadovao?
Sigurna sam da ne znam nista o papiru. Nisam ni svesna kakve vrste sve postoje, od chega ga sve prave i na koji nachin mozes da utiches na njega, oblikujes ga i ko zna ssta jos. Samo sam zagrebala povrsinu.
Generalno, tek sam zagrebala povrsinu. Ipak, za ovih nepunih godinu dana sam vise grebala nego prethodnih pet. Rezultat toga je delimicno ispiranje mozda, promena percepcije definitivno. Odredjena doza gadjenja prema onome sto sam ranije uzdizala i otvaranje novih vidika. Zahvalna sam svemu i svima koji su uticali na to, prija upijati druge i drugo. Hajde da malo gledamo tudjim vidom, mozda vam se i svidi. Ne mislim gubljenje sebe, vec na sirenje beonjaca daleko u podsvest.. Nema smisla, znam da nema, ali neka, uchinite nesto van sebe, prijace. Saljem krila svim rastrkanim stvaraocima dragim. Nedostajete, ali tu ste, nemojte da mislite da ne razmisljam o vama. Uzivajte i smejte se do suza, volim vas takve.
Нема коментара:
Постави коментар