Sinoć stigoh. Pardon, Dragan je sinoć došao sa posla, a ja sam stigla popodne u beli grad. Čitava frka... pakovanje, put, iznošenje stvari, raspakivanje istih i iščekivanje dragog. Četiri dana smo bili razdvojeni, što se nikad nije desilo. Napokon smo otvorli vino koje smo dobili za moje punolestvo od Sunića i ljudi. Nije bilo naročito pitko... previše sam se navikla na bambus.
Preksinoć sam bila sam mojom šesticom, poklonila mi je još lepih reči zbog kojih sam, recimo, sigurnija u sebe. Posebno mi se svidelo što mi je rekla da joj je za par pesama inspiracija bila slika koju sam joj poklonila.
Baguje mi komp, pa time i net. Slušam cd-ove, Balasević je na redu.
S obzirom da u kolima nije bilo više mesta, mama mi je rekla da ne mogu da ponesem sve knjige koje hoću, da izaberem par. Izbor se sveo na Lolitu, Savršenstvo vatre, Istoriju sveta u 6 pića, Slika Dorijana Greja i Malog Princa kog sam jednostavno morala da ponesem sa sobom, kao delić detinjstva i Stane.
Nisam očekivala da ću plakati, da će mi biti teško kad odem ili nešto slično. Plakala sam kad sam se pozdravljala sa Stanom, nisam cvilela, kukumakala i slično, suze su same tekle. Vratila sam se u stan, sela na fotelju, pevala i plakala u isto vreme, zapalila cigaretu i shvatila koliko će mi zapravo nedostajati. Jana je otišla već prošle godine, kroz to smo već prošli, Luku jako slabo viđam a i nije bio tu sad, Žiću ionako viđam samo vikendima kad radi u Bosni i to je tako oduvek. Baš sam se osećala odvratno, čak sam na trenutak osetila i zeru griže savesti jer sam ih nervirala i tako dalje. Ali, na trenutak. U isto vreme sam osećala i neizmernu radost i tu neku tugu. Oni su otišli, a Dragan je dolazio. Ne znam šta bi da sam ostala sama u tom stanu... ne znam kako je Jani stvarno bilo kad je ostala sama u domu, iako je pričala, iako sam sinoć naslutila, ne smem da zamislim. Sinoć sam pomislila kako bi taj trenutak prošao mnogo lakše da sam živela u disfunkcionalnoj porodici. I skontala sam da je to to, da smo svi otišli svojim putem, i.. odvratno je. Detinjstvo je završeno(?). Ne prvim seksualnim iskustvom, ne sklanjanjem igračaka,.... samo ovim.
Jutros me je probudio miris krompirića. Ispržio je pet krompira, bilo je previše, nismo mogli da dišemo posle doručka. Za divno čudo sedeli smo za stolom i klopali, što se inače ne dešava osim u nekim ekstremnim sličajevima.
Istuširali smo se, Dragan je otišao na posao, ja sam prošetala s njim do prodavnice po deterdžent za sudove i slično, vratila se kući, oprala sudove od doručka, vinske čaše i... čekam veče.
p.s. Skontali smo da ličim na devojčicu sa priveska za ključeve.
Нема коментара:
Постави коментар