Graficki. Dugih sedam sati... odnosno, u proseku nekih pet sati, plus kasnjenje, pauza svakih petnaest minuta i tako dalje. Kako da covek bude produktivan kad ga stavis za komp sa netom, pritom ima citavu vecnost da uradi nesto, i onda odlazes, i odlazes i na kraju nista ne uradis naravno. Ili je to samo tako sa nama, ili sa mnom. Svake nedelje slusam kako sam se ulenjila. Jesam, posle onog prvog perioda kad sam radila sve na vreme, zakucala sam. Jos se nisam vratila u normalu, mada pokusavam. Nekako sam pozelela faks.. Po ceo dan sam blejala, fali mi stvaranje. I stvarno mi gaku stvaranje, fali mi pisanje, imam osecaj da ponavljam jedno te isto svima. Mislim da mi se cak i ustalio redosled reci u recenici. Mislim da je to onaj trip da kada nesto napises nemas potrebu da to izgovoris posle. Ne bukvalno, ali nemas potrebu da govoris svima. Ne znam, kad napisem nesto, izbacujem to iz sistema, kao da se oslobadjam misli, stvara se prostor za nove. Druga stvar, imam osecaj da sam u bestezinskom stanju, plutam.. dani prolaze i ne belezim nista, ne ostaje nikakav otisak osim onoga sto se zadrzi u memoriji, a sve vremenom izbledi, dosta se i zaboravi.
Нема коментара:
Постави коментар