pesak

Pobegli smo iz divljine, sad smo u civilizaciji i bas je fino. Postoje tripovi da ce me neko napasti, al bar pomislim i da ce mi neko pomoci, zbogom Krnjacho. Samo kad smo pobegli od onog mosta nesrecnog.
Inache.. ispiti, faks, faks, faks i faks.. Slabo se socijalizujemo, ljudi nemaju vremena, u zadnje vreme sve nekako blejimo sa ljudima koji nam ne prijaju toliko, vec se jednostavno nadju tu pa se prepustimo i smejemo glupostima i pricamo im iste price koje pricamo svima koje srecemo po prvi put i oni se smeju, da, ali nije zanimljivo. Kao sto Dragan reche: Fale mi ljudi... Iako smo sa njima svakodnevno. Okej su mi kolege, stvarno ih obozavam, bar one sa kojima komuniciram, al nismo se ni mi preko noci vezali pupcanom vrpcoom... ili jesmo ali ne mogu uvek da me razumeju i drugo je to nekako, jebes ga, ne znam.. Samo.. fale mi "utisci nedelje", ta blejanja kod tetke kad smo po ceo dan lencharili i svake sedmice imali prvi maj.. Fali mi pustinja zbog toga, evo opet pricam, al ipak, svi su ovde, a ipak nisu.
p.s. ostalo ih je jos u pustinji, lazem... Komsinica mi draga, i ona Vanja i jedna i druga, Dusha i Kristina koju cemo prebiti kad tad jer ce se uskoro pretvoriti u pustinjski pesak a nece ni osetiti.
..jedva cekam da pocnem da radim sa Nikolom na njegovom projektu, jedva cekam da prodju ovi ispiti vise, da mogu da nastavim da disem. 

Lenka nije crtala iskrivljene face..

blah

Ne znam. Zelim da pisem ali... blokada, zabod. Kao neki januar a prolece.

Fale mi neki ljudi. Mnogi ljudi, oni koji su ostali u pustinji, na primer.

Fali mi ono da mogu da odem na kafu posle skole i da se ispricam sa deset ljudi, da sretnem dosta njih, a sad moramo da se ganjamo sa svakim ponaosob mesecima. Prednost je sto nema toliko te ucmalost i monotonije ali s druge strane, ali opet... fali pustinja. Da mogu jednom u mesec dana makar da ih okupim sve, samo da ih vidim, pocinjem da zaboravljam kako se smeju. Dusica na primer, nismo je videli boga pitaj od kad. Vanju takodje... i drugu Vanju... i jos mnoge. 

Nostalgija?

Nisam se videla sa Tijanom za njen rodjendan, ni sa Vanjom, ni sa Srdjanom... i ko zna s kim jos. Uvek se ispreci nesto... ili nam je previse mrsko da se cimamo? Realno, sama pomisao na to da treba da se vracamo u Krnjacu u sitne sate, nocni slabo funkcionise itd.... Smor je.

Da, rodjendan moj. Bilo je lepo, drago mi je sto su se ljudi okupili. Evo fotki, da ne davim.