Čorba. Ja napravila. Prvi put.

Nekakva sreda.

Nekakav vetrovit dan. Pa da, kakav bi drugo bio u Beogradu.

Kad sam se vracala u stan sa faksa krenula sam da otkljucam vrata od kapije kljucem za stan. Inace, ta kapija se nikad i ne zakljucava.

Dobrih dvadeset minuta sam birala lak za nokte, pomislila da uzmem crni I uzela zuti, ne znam zasto. Izgleda da teram inat I samoj sebi.

U petak je Tijanina svirka I Jovanina izlozba. Jedva cekam. Idem da se kulturno uzdizem.

Skuvala sam corbu, recimo. Nadam se da je jestiva.

Iskocila mi je neka zila na vratu sa desne strane. Nije zila, nisko je za krajnik, ali osecam kako pulsira. 

Strahujem da probam ovo sto sam skuvala. Uvek imam taj trip sa stvarima koje sama napravim. Pocev od kafe, na primer. Uvek mislim da ne valja, da sam stavila previse ovog ili onog, jer ja i sad ne znam koliko stavljam kafa na koju kolicinu. Ne mislim na precizne mere, ali to je toliko odokativno da se nekad stvarno sjebem. Ne znam zasto ne pocnem da obracam paznju s obzirom na to. Nije ni bitno.

Cekam Dragana da dodje sa posla. Zavrsava u cetiri, valjda. Juce me je iznenadio, nisam znala da je slobodan. Vec sam se bila pomirila sa tim da cu se smarati ceo dan, ali eto.

Da li je čorba čorba ako nema meso? 

Ubacila sam zaljeđeno povrće za čorbu i luk, krompir, brasno pomešano sa jajetom, pa samo jaje, so i vegetu. Valjda je to sve. E da, tikvica. Ne znam zasto, i ne volim tikvice. Ali Dragan ih voli, valjda sam htela da ga obradujem. A serem i ja, nedavno sam shvatila da mi je omiljena corba zapravo sa tikvicama, nisam uopste bila svesna toga, a ceo zivot tvrdim da ih ne volim. Eto, budala.

Danas smo imali graficki dizajn, kolokvijum. Radili smo digitalni kolaz na temu * Moja kocka*. Evo ga...