pet ak

Doručak. Pola šolje čaja pa pola šolje muslija u čaju.
Frka od ranog jutra iako je semestar završen. Nema kraja, i dalje se radi. Izložba sa koktel haljinama će se održati do devetog jula. Imali smo dva dana snimanja. Drugi dan je prošao opuštenije od prvog, bolja energija. Upadali smo ljudima u zgrade, šunjali se kao životinjice neke. Kao i svaki put, malo smo se zbližili ali i udaljili. Da ne zaboravim, imamo i srodne duše u najavi. Jedna lepa šargarepica i jabuka.
U subotu ispraćamo Bosnu, nećemo je videti tri meseca. Ne znam kako će to izgledati jer mi bude čudno i posle tri dana. Plakaćemo, šta ćemo. Ostajem u belom gradu i preko leta, treba spremati ispite. Anja će mi biti tu. I moji divljaci iz pustinje. Radujem se. Tražiti muziku za editorijal, odmah, prebiće nas.

si noc

Do pre neki dan nisam znala sta je ajs kafa. Mozda glupo, ali jednostavno nisam. Srednju skolu sam provela na mestima gde se to ne sluzi i ne pominje.
Elem, sinoc je bilo otvaranje godisnje izlozbe najboljih radova naseg fakulteta. Uh, kolika recenica, a i dalje nepotpuna.
Bilo je fino, bilo je ljudi, cak sam srela i profesoricu iz srednje koja je menjala Ljilju. Bilo je zanimljivo jer ljudima nije bilo jasno kako su haljine napravljene od papira, onda sledi objasnjavanje. Kako se ona skida?
Dekan nas je pohvalio kao generaciju i bili smo ponosni, bar sam to uspela da shvatim iz njihovih izraza lica.
Dogovorili smo se sinoc sa fotografom za naredno slikanje, pauza bez.
Hvala svima koji su se iscimali i dosli ali i svima ostalima koji su bili moralna podrska.

ko to tamo peva

Dakle, kombi. Vorguca i ja na prednjem sedistu. Na onom delu ispod stakla gde obicno stoje oni kuchici koji mlate glavama, ovog puta je bila velika plisana igracka tigra. I velika piksla, i jos svasta nesto, da ne zadiremo coveku bash u intimu. Ali plisani tigar nema premca.
Ostatak zena je stajalo pozadi i drzalo lutke da ne bi poletele, haljine su vrlo lako mogle da stradaju. Kruzili smo po Dorcolu sigurno dvadeset minuta posto vozac nije mogao da skonta kako da dodje do te ulice.
Na kraju opet vukljaj lutke u galeriju...... jeftina radna snaga. No dobro, sve je to deo posla, s tim sto se nadamo da ce zapravo jednog dana da drugi ljudi radi to umesto nas. Smesno je, da, no, nada poslednja umire.
Dakle, PAROBROD, PONEDELJAK, 19h(chini mi se), godisnja izlozba univerziteta metropolitaaaaaaaaaan. Dodjite :)

sunnnnnnnnnnn

Malopre sam usisavala, bombone su po celom stanu. I nije neko cudo s obzirom  da smo se sinoc gadjali istima. Stiglo je leto. Oseca se u osmehu, pozitivnoj energiji. Zanemaricemo ispitne rokove...
Pocheli smo da se bahatimo, pijemo Zajecharsko iz staklene ambalaze. Fensi, nema sta.
Danas cemo da pomerimo guzice malo, idemo da prosetamo. Prosli put se zavrsio tako sto sam hodala bosa po asfaltu. No, bilo je fino. Zuljevi se daju preziveti.
Da dokumentujem... opet sam celava. Kao sto rekoh vec... Pokusala sam, nije to za mene.
Slusam radio, nece da mi udje u tjub. Nije ni to lose, ne razbijas glavu sta ces da pustis.
Pocela sam da fotkam, recimo... Nedostaje mi to. Napokon sam dobila aparat a uopste ga ne koristim. Greota....
Idem na " Trg Palih Boraca" da se druzim sa kolegama dragim.
Jeste da je ponedeljak, ali lep... ko bi rek'o..........

I pozdrav mojoj beloj kosi koja se nije desila :)